Snaga

Pregled zakazuje žena, koja insistira na tačnom vremenu, nema vremena da čeka i moli za preciznost.Dolazi iz drugog grada samo ovde može uradi ovaj pregled. Čujem razgovor i odmah znam o kome se radi i radujem se što dolazi na redovnu kontrolu. To je pacijentkinja, koju sam upoznala pre tri godine, kada je došla da joj uradimo Holter ( dijagnostička procedura). Pre postavljanja Holtera, sestra joj kaže da treba da se uradi EKG snimak. Odbija jer joj se žuri i smatra da je to nepotrebno. No, sestra mora da se pridržava pravila i insistira da uradi snimak. Nakon dužeg ubeđivanja prihvata. Samo što je krenuo snimak, sestra ulazi u oradinaciju i moli me da pogledam EKG, misli da je nešto do uređaja. A, na snimku… gledam EKG, gledam ženu. A ona mirno reče : „ ne brinite, ja sam vam kakndidat za transplantaciju, a u međuvremenu mogu da umrem ”. Sestra i ja zbunjene, gledamo ovu doteranu ,nasmejanu, energičnu, punu života ženu. Dok traje priprema za Holter priča da je do ovog stigla zahvaljujući svojoj „ludoj glavi”- sve je posledica virusne upale pluća. Nije ispoštovala preporuke lekara, da mora da ide u bolnicu, nije mirovala, ni terapiju nije uzimala kako je predloženo. Čim je pala temperatura, vratila se svim svojim obavezama. Nije reagovala ni kad je osetila slabost, nastavila je po starom. Reagovala je posle dva meseca, kad su je onesvešćenu odneli u bolnicu. Tada je konstatovano da je imala i upalu srčanog mišića i krenuli su i svi mogući pregledi, konsultovani najbolji stručnjaci i sve se svelo na transplantaciju, a do tada da se čuva. Posle početnog šoka uz podršku porodice, brzo se vratila u normalu. Ima muža, decu,puno prijatelja, nikada nije bila zaposlena , ali je pomagala mužu u porodičnoj firmi oko administrativnih poslova, brinula je o deci, mislila je da ima siguran dom. I onda, kako to obično biva, u sred njene muke, muž ode sa zdravom i sposobnom . Razvod i sve što ide uz to, tuga, depresija, neverica, samooptuživanje, samosažaljenje. Prijatelji, kad je dobro svi su tu… kad je teško zašto bi se opterećivali. Za muža ona i deca kao da nisu ni postojali, čovek se zaljubio.
E, onda dodjoše i materijalni problemi.. Ko zna kako bi rešila problem da nisu deca tu. Sabrala se i donela odluku-Srce je bolesno, ali mozak nije. Dok može živeće punim plućima. Godinama je pomagala mužu, upoznala mnoge ljude, administraciju zna, odluči da registruje firmu i započne svoj posao. Polako okupi mlade ljude, koji joj veruju i firma krene. Od tužne i depresivne žene ne ostade ništa. Eh, da nije srca i ovih doktora , koji je podsećaju na stvarno stanje. Kao što sam rekla, uvek mi je drago kad se javi da će doći na kontrolu, jer je njega pozitivna energija drži još uvek, očekujući taj važni poziv. Kao i uvek tokom pregleda makar jednom zvoni telefon, zovu deca, da pitaju gde je. Žao joj je što se tako mali opterećuju. Uvek kad vidim njen EKG, pomislim otkud joj snaga, jer bi drugi na njenom mestu u najmanju ruku imali stalnog pratioca. A, ona: „Samo zastanem , kad se umorim. Transplantacija će biti kako kažu doktori, kad se steknu uslovi (nađe odgovarajući donor)”. Jednom je neko upitao da li zamera mužu. ”Ne, imam objašnjenje, uplašio se. Sada smo u dobrim odnosima, vodi računa o deci, a što se mene tiče on je dovoljno kažnjen, u njegovim godinama šeta od jedne do druge, nikako da se smiri, a ja ima siguran dom u srcu svoje dece.Oni siu moja snaga. ”

Da se ne ogrešim

Prelistavajući neku staru poštu, naiđoh na pismo jedne moje prijateljice u kome je samo jedna rečenica: „Hvala ti što si mi pomogla da ostanem čovek, da se ne ogrešim”. Bez potpisa.
Kad sam dobila to pismo dugo nisam znala od koga je. Posle godinu dana ,kada je došla u Bar, svratila je do mene i pitala me je da li sam dobila pismo. Tek tada sam shvatila da je ona pisala i bila sam veoma iznenađena, jer posle našeg zadnjeg susreta ovo nisam očekivala.
Naime, došla je da se „ižali”,kako je rekla, nije tražila savet. Posle smrti bliskog rođaka , počinju imovinski problemi. Pohlepa članova porodice, familije i ona se ne snalazi u svemu tome. Što god da uradi pogrešiće, ili će se zameriti svojim članovima porodice ili će prekinuti odnose sa članovima familije, a samo su joj oni ostali od njene familije. Njeni , muž deca, navaljuju da se više angažuje i da uradi nešto bez znanja onih drugih, čime bi osigurala dobit..ništa nelegalno.
Bez obzira što se nešto u njoj duboko protivi, ona je odlučila da to uradi. Zna da će tim postupkom prekinuti sve familijarne odnose, do kojih joj je uvek bilo stalo. Priča konfuzno, monolog traje… Potpuno je razumem zašto je zbunjena, jer znam kako su to skladni odnosi bili i znam kakva je to veza bila. Ali, pohlepa drugih je učinila svoje. Kad je zastala usudih se da kažem, da treba da još jednom razmisli, da ne sme da zatvori vrata, da su oni njena krv i da će se ogrešiti.. i ko zna šta sam sve pričala. Ona je samo progovorila da me nije pitala za savet i otišla.
Ipak je razmislila…preživela je ljutnju porodice i zahvalna Bogu što nije uradila ono što je planirala, jer su joj sada veliki oslonac oni sa kojima je, kako reče” mogla zaratiti”.
„A, samo da znaš, kako sam bila ljuta na tebe, šta ima da se petljaš. Kod tebe sam došla onako, očekujući da me podržiš. Koliko sam bila ljuta, nisam ni otišla da završim što sam naumila, jer mi je bilo loše. Sutradan, advokat nije radio i rekla sam da je to neki znak. Drugog dana sam počela da se dvoumim i odlučila da ništa ne uradim. Vratila sam se kući. Onda se nešto desilo, gde se moja familija angažovala maksimalno, zbog čega sam im beskrajno zahvalna . Odmah sami ti poslala ono pismo”.

Najsrećniji dan????

Na ulici srećem prijateljicu, zove me na kafu u obližnji kafić, kaže mora da časti. „Danas mi je najsrećniji dan u životu”, kaže. Naravno prihvatih. Vidim da je srećna, naručismo kafu, ona odmah kaže da joj se ćerka danas napokon razvela. Zastade mi kafa u grlu, ne primećuje ona ništa samo nastavlja monolog. Ja zbunjena, slušam i prosto ne mogu da verujem, da majka može biti srećna zbog ćerkinog razvoda. Na svu sreću zazvoni mi telefon i ja nadjoh razlog da odem, pre bilo kakvog mog komentara. Nešto mi se steglo u grlu, jer znam kakva je to ljubav bila, koliko su to dvoje mladih ljudi imali problema , i sve su to zajedno prošli, dobili dete i umesto da budu najsrećniji na svetu, drugi su srećni zbog njihovog razvoda. Dolazim kući, zove me rodjaka, koja kaže, da mora nekome nešto da ispriča, inače će pući. Kaže srela je školsku drugaricu, koja je pozvala na kafu da je časti, jer joj je danas najsrećniji dan u životu, sin joj se razveo. Shvatila sam o kome se radi. Slušala sam , nisam naravno ispričala drugu verziju iste priče. Sve vreme sam se pitala, ko je roditeljima dao pravo da budu ovoliko sebični.
Kao da se radi o nekoj epidemji, posle nekoliko dana u ordinaciju dolazi moj stari pacijent , donosi piće da časti, jer mu se sin razveo i vratio se KUĆI! Ostala sam bez reči.